[Projekat Rastko] Ljubivoje Cerovic: Srbi u Ukrajini

Srbi u isto�noevropskoj dijaspori

Ljubivoje Cerovi�

Srbi u Ukrajini

Pro�lost srpskog naroda, u razli�itim razdobljima, bila je vezana i za Ukrajinsku zemlju. Ovde su u ranom srednjem veku, u Bojkiji, �iveli preci Srba, pre nego �to su se odselili na Balkansko poluostrvo. U Zakarpatju, u srednjem veku, srpski despoti imali su prostrane posede. Tragaju�i za slobodom, srpski grani�ari iz Pomori�ja i Potisja, polovinom 18. veka, naselili su oblasti oko Dnjepra i Dona - Novu Serbiju i Slavjanoserbiju. Be�e�i ispred turske osvete, posle propasti Prvog srpskog ustanka, vo�d Kara�or�e je sa rukovodstvom ustanka, na�ao uto�i�te u ukrajinskom gradu Hotinu. Od osnivanja Odese, u ovom ukrajinskom crnomorskom gradu, Srbi su imali zna�ajnu ulogu u privrednom, dru�tvenom i kulturnom �ivotu. Ovaj grad je u vreme Prvog svetskog rata postao sredi�te okupljanja dobrovoljaca, koji su u sastavu srpskih divizija odlazili na Solunski front. U vreme Otad�binskog rata Srbi su se protiv nacisti�kih agresora borili u sastavu ukrajinskih partizanskih jedinica.

Bratska saradnja izme�u dva slovenska i pravoslavna naroda - Srba i Ukrajinaca - traje vekovima. Ona je temelj prijateljskim odnosima dveju nezavisnih i suverenih dr�ava, Jugoslavije i Ukrajine.

Bojkija - stari srpski zavi�aj

Prapostojbina srpskog naroda - Bojkija nalazi se na zapadu Ukrajine. Prostire se na karpatskom podru�ju, na razvo�u reka crnomorskog i balti�kog sliva. Na severu zahvata gornji tok Sana, pritoke Visle, na jugoistoku pore�je Dnjestra, do u��a Lomnice, na jugu do Teresve, pritoke Tise. Na zapadu se prostire do reke U�. Skoro u celini, Bojkija se nalazi u Ukrajini, a sasvim mali deo na trome�i sa Slova�kom i Poljskom.

Bojkiju kao "staru postojbinu" Srba polovinom 10. veka prvi pominje vizantijski car Konstantin Porfirogenit u svom poznatom istoriografskom delu "O upravljanju carstvom".

Prema tvr�enju vi�e nau�nika, Konstantina Jire�eka, �or�a Sp. Radoji�i�a, Bo�ka Strike i drugih, preci Srba �iveli su na podru�ju Bojkije, iza Karpata, u dana�njoj Ukrajini. Odavde se u VI veku po�inju da pomeraju prema Balkanskom poluostrvu, dolinom Tise. Do doseljavanja Ma�ara i pomeranja Rumuna prema Pomori�ju, od Bojkije, odnosno od isto�noslovenskih plemena do balkanskih prostranstava, pru�io se neprekinut etni�ki lanac koji su �inili Srbi.

Raspravljaju�i o Bojkiji kao prapostojbini Srba, istori�ar �or�e Sp. Radoji�i� u radu "Ju�noslovensko-ruske veze do po�etka 18. veka" isti�e da su Srbi, koji su dva i po veka �iveli u novoj domovini koju je vi�e generacija bezmerno volelo, "pominjali staru domovinu, tamo na severu, gde se isto tako lepo �ivelo, �ak mnogo lep�e nego tada na Balkanu". Ovo kazivanje o staroj domovini Srba zabele�ili su, prvom polovinom 10. veka, sakuplja�i obave�tenja za cara Konstantina Porfirogenita, kada se pripremao da napi�e pomenuto delo.

Konstantin Porfirogenit navodi da su u staroj postojbini dva brata nasledila oca koji je bio knez. Jedan sin je ostao u zavi�aju, a drugi, "uzev�i polovinu naroda oti�ao Irakliju, imperatoru Romeja". Car je "sa rado��u primio Srbe i dao im zemlji�te u oblasti Tesalonike, gde su se naselili na podru�ju Servije", daju�i joj tada ovaj naziv.

Iz podataka koje prezentuje Konstantin Porfirogenit, �or�e Sp. Radoj�i� izvla�i zaklju�ak: "Srbi su svoju staru domovinu nazivali Bojkom, ali i Srbijom, srpskom zemljom. Kazivali su da su u njoj bili od davnina nastanjeni". Srbi u Zahumlju su znali da je "njihov knez od Visle".

Ukrajinski istori�ari V. M. Meljnik i E. V. �i�kin u radu "Najranija etni�ka istorija Ju�nih Slovena", na osnovu podataka koje daje Konstantin Porfirogenit, zaklju�uju da, "po�to se iz postojbine nije iselila sva masa srpskog stanovni�tva, ve� je na Karpatima ostao veliki broj Srba, odnosno Bojki, preostali u Karpatskim gorama Beli Srbi i Bojki u�li su kao etni�ka komponenta u po�etku u rusinski, a zatim u ukrajinski elemenat isto�nog Slovenstva".

Da se Bojkija u ranom srednjem veku zvala i Bela Srbija, odnosno Srbija, svedo�i i naziv njenog zapadnog dela, prema Tisi, koji se vekovima nazivao Srpska zemlja, a sada Sribna, odnosno Srebrna zemlja.

Postoje razli�ite pretpostavke o poreklu naziva Bojki. Vi�e istra�iva�a, me�u kojima i N. A. Beskid, tvrdi da je slovensko pleme Bojki dobilo ime po keltskom plemenu Boji, koje se vremenom povuklo sa ovog podru�ja. Mogu�e je, obrazla�e svoju tezu Beskid, da je me�u Slovenima ostao nekakav neznatan deo plemena Boja, koji je, �ive�i usred vladaju�eg naroda, dobio ime Bojki, sve dok se nije slio potpuno sa op�tom masom i, posloveniv�i se, ostavio svoje ime slovenskom plemenu. U prilog tvrdnjama o srodstvu sada�njeg stanovni�tva Bojkije sa Srbima, Beskid navodi niz zajedni�kih toponima, kao �to su: Topla, Toplica, Dubrava, Koritnik, Lomnica, Majdan, Lukovo, Lukavica, Kamenica, Slatina itd.

V. M. Begrinec u radu "O Bojkijima i o njihovom poreklu" navodi da su Bojki direktni potomci Bojiska, koji su, "pro�av�i teritoriju savremene Ukrajine s kraja na kraj, uzeli u�e��a u etnogenezi Slovena, sa�uvav�i pri tome svoj etni�ki naziv u pojednostavljenom obliku".

Savremeni ukrajinski istra�iva� M. L. Duda� u knjizi "Bojkov�tina" obrazlo�enje veze o poreklu Bojki po�inje pitanjem: "Nije li mogla postojati u dalekoj pro�losti neka grupa Slovena koja je nosila ime Bojki?" Oni su se mogli, nastavlja Duda�, sa nekim ogrankom Srba preseliti na Balkan, "ostavljaju�i sobom etni�ki naziv, koji se utvrdio kao teritorijalni naziv za njihovu nekada�nju teritoriju". Mogu�e je da se u nekom vremenu ovaj naziv preneo i na stanovni�tvo koje je naseljavalo pomenutu teritoriju, sa�uvav�i se do danas u nazivu ukrajinske etni�ke grupe Bojki.

U bliskosti stanovnika Bojkije u Ukrajini sa Srbima na Balkanskom poluostrvu, govori u svojim antropolo�kim radovima ukrajinski nau�nik V. B. Bunak. Na osnovu svestranih vi�egodi�njih istra�ivanja, do�ao je do zaklju�ka da se u Bojkiji nailazi na antropolo�ki tip blizak Ju�nim Slovenima, odnosno Srbima.

Pitanjem govora Bojki bavi se i "Karpatski dijalektolo�ki atlas", u kojem se navodi da su jo� u 19. veku slavisti obratili pa�nju na prisustvo karakteristika koje povezuju ukrajinski sa ju�noslovenskim jezicima, prvenstveno sa srpskim jezikom. U govoru Bojki nalazi se mno�tvo re�i koje su op�tepoznate u srpskom jeziku, a "kojih nema u ukrajinskom jeziku na istoku od Dnjestra".

Posedi despota Stefana Lazarevi�a

Posle osam vekova, Srbi se ponovo pominju u Bojkiji. Bilo je to u vreme kada je srpski despot Stefan Lazarevi� dobio posede u Bojkiji, �ije se sedi�te nalazilo u Muka�evu.

Prodor Turaka krajem 14. veka u srpske zemlje uslovio je seobe Srba na podru�je Panonske nizije, u Ugarsku. Ovde ih prihvataju ugarski kraljevi, jer su u njima videli �ivi bedem koji �e obezbe�ivati ju�ne granice Ugarske prema Turcima. Po�to se posle Angorske bitke 1402. godine oslobodio turskog vazalstva, dobiv�i od vizantijskog cara despotsku titulu, Stefan Lazarevi� se okre�e ugarskom kralju �igmondu, priznaju�i njegovu vrhovnu vlast. Za uzvrat, dobio je �irom Ugarske prostrana imanja i brojna utvr�enja, koja poverava na upravu srpskoj vlasteli. Vlastela u utvr�enja i na imanja dovodi oru�anu pratnju, ali i narod koji se sklanjao ispred Turaka.

Na krajnjem severoistoku svojih poseda despot Stefan Lazarevi� je dobio vlastelinstvo u Muka�evu, na zapadu dana�nje Ukrajine. Za kastelana Muka�eva postavio je Nikolu Raca, odnosno Rascijana - Srbina, jer su Ma�ari Srbe nazivali Racima. O kastelanu i Srbima prvi dokument govori 1424. godine. Drugi i poslednji put Nikola Rac se izri�ito pominje 1430. godine. Obe povelje kao i ona iz 1429. godine koja se adresuje samo na kastelana Muka�eva, govore o otimanju susednih poseda, a druga o bespravnom ubiranju carina, �to su bile �este pojave u srednjem veku. Pominjanje kastelana Raca 1424. i 1430. godine svedo�i da je ovaj vlastelin upravljao gradom u vreme srpskih despota Stefana Lazarevi�a i �ur�a Brankovi�a.

Po�etak vladavine kastelana Nikole Raca podru�jem Muka�eva istori�ar Peter Rokai, u radu "O najranijim dodirima Srba i Rusina", stavlja ranije, a ne u vreme prvog njegovog pominjanja. Naime, ma�arski istori�ar Pal Engel po�etak vlasni�tva despota Stefana Lazarevi�a nad Muka�evom stavlja oko 1423. godine.

U nastojanju da locira period vladavine Nikole Raca nad utvr�enjem Muka�evom, Petar Rokai uslovno pomera unapred godine koje su prethodile, polaze�i od podatka da je prethodni kastelan Ladislav Paloci poslednji put pomenut 1419. godine. To zna�i da se godina po�etka upravljanja Nikole Raca Muka�evom nalazi izme�u 1419. i 1424. godine. �to se ti�e poslednje godine njegove uprave, datum treba tra�iti izme�u njegovog poslednjeg pominjanja 1430. i prvog pominjanja naslednika Ladislava Gestija 1433. godine.

Stanovni�tvo ovog podru�ja bili su pravoslavni Rusini, �iji su preci ovu oblast naseljavali vekovima.

Nova Serbija

Splet razli�itih okolnosti prethodio je seobama Srba iz Vojne granice polovinom 18. veka u Ukrajinu, koja se nalazila u sastavu Ruskog carstva.

Gube�i iz dana u dan poverenje u be�ki dvor, ne �ele�i da do�u na vlast ugarskog plemstva, izlo�eni progonima svake vrste, pre svega odnaro�avanju, Srbi su u pravoslavnoj slovenskoj Rusiji videli "obe�anu zemlju", u kojoj �e na�i za�titu i novi zavi�aj.

Interesovanje Rusije za pravoslavno i slovensko stanovni�tvo na balkansko-panonskom prostoru imalo je u osnovi, sem emotivnih, i strate�ko-politi�ke razloge koji su bili u funkciji ostvarivanja interesa na jugu Evrope. Pored ovih razloga, Srbi su, kao organizovani ratni�ki narod, bili pogodni za obezbe�ivanje ju�nih granica Rusije prema Turcima i Tatarima, odnosno za ostvarivanje davna�nje �elje ove mo�ne carevine da izbije na obale Crnog mora.

Ideja o seobi Srba u Rusiju javila se u godinama koje su usledile posle Velike seobe. Prve iscrpnije vesti o Srbima u ju�noj Ugarskoj poslao je carskom ruskom dvoru knez Prokopije Bogdanovi� Voznjicin, ruski poslanik u Be�u, predstavnik Rusije na pregovorima o zaklju�ivanju mira izme�u hri��anske koalicije i Turske, u Karlovcima 1699. godine. Tada je boravio u nekoliko manastira na Fru�koj gori, gde je saznao o �eljama Srba.

U vreme Rakocijevog ustanka (1703-1711), kada su Srbi kao narod bili egzistencijalno ugro�eni, njihovi predstavnici po�inju da se obra�aju ruskom caru, tra�e�i da ih primi pod svoje okrilje. Pojedinci su po�eli da odlaze u Sankt Peterburg kako bi caru izlo�ili svoje �elje i zahteve. Tako je ve� 1704. godine Pana Bo�i�, obr�tar iz Titela, oti�ao u Rusiju da zamoli cara Petra Velikog da Srbe primi za svoje podanike. Srbi su, isti�e Bo�i�, "uvek na slu�bi protiv muslimana bez svake plate i trebovanja za jedino pravoslavlje".

Kada je Petar Veliki po�eo 1710. godine pripreme za rat protiv Turske, Jovan Tekelijam, obr�tar Pomori�ke granice iz Arada, i Vulin Ili�, obr�tar Potiske granice iz Segedina, poslali su pismo Petru Velikom u kojem ga mole "da pomisli i o njihovoj srpskoj zemlji". Sa svoje strane oni nestrpljivo �ekaju "da po�ure slu�bom svojom za svoga pravoslavnoga cara". Ova dvojica su 1712. godine, zajedno sa svojim vrhovnim obr�tarom Mojsijem Ra�kovi�em, ruskom caru ponudili da sa 10.000 grani�ara zajedno krenu na Turke. To je bilo u skladu sa pozivom ruskog cara, upu�enom svim hri��anima da se uklju�e u rat koji su Rusi poveli protiv turaka i Tatara. Uprkos svim pozivima, odziv Srba nije bio velik, mada je u sastavu ruske vojske bio i jedan srpski odred, kojim je komandovao kapetan Jovan Albanez.

Da bi se podstaklo doseljavanje Srba u Rusiju, osnovana je posebna carska komisija sa �irokim ovla��enjima, �to je podrazumevalo sve poslove od vrbovanja, preko prihvatanja i sme�taja doseljenika na posebno odre�ena mesta, organizovanja naselja i njihovog uklju�ivanja u vojno-teritorijalni sistem, do obezbe�ivanja naselja i njihovog uklju�ivanja u vojno-teritorijalni sistem, do obezbe�ivanja finansijskih sredstava za tu namenu. Ruski car Petar Veliki je 1723. godine uputio Joana Albaneza u srpske zemlje, misle�i na Vojnu granicu u Potisju i Pomori�ju. Tada mu je dao Pozivnu gramotu, kojom se obratio svima koji su bili spremni da stupe u rusku slu�bu izra�avaju�i re�enost da formiraju nekoliko konji�kih pukova sastavljenih od Srba.

Pozivna gramota i akcija Jovana Albaneza dali su odre�ene rezultate. Tako se 1724. godine na podru�ju Ukrajine doselilo oko hiljadu Srba; formirana je Srpska komanda, koja je 1727. godine preformirana u Srpski husarski puk. Posle povratka iz rata protiv Persije, puk je razme�ten izme�u tvr�ava Tora i Linije, a srpskim vojnicima obezbe�ena je zemlja za obradu. Srpski husarski puk organizovan je na na�in koji je mnogo podse�ao na sistem Vojne granice u Austriji.

Slede�i talas doseljavanja Srba na podru�ju Ukrajine usledio je 1747. godine, kada su do�li srpski grani�ari iz Pomori�ja na �elu sa Petrom Tekelijom, koji je postao komandant Srpskog husarskog puka, dobiv�i velika priznanja od ruskog carskog dvora.

Pjotr Avramovi�, kako su Rusi zvali Petra Popovi�a Tekeliju, proneo je porodi�no ime od Nema�ke do Kavkaza.

Me�u Srbima koji su se u 18. veku odselili u Rusiju, Petar Tekelija dosegao je najvi�i �in i ostvario blistavu vojni�ku karijeru. U vojnu istoriju Rusije je u�ao polovinom 18. veka i ostao do danas. Unuk Jovana i sin Ranka Tekelije, zapovednika Pomori�ke granice, ro�en je 1720. godine u Aradu. Kao 21-godi�nji mladi� odlazi na boji�te u vreme kada je besneo rat za nasle�e austrijskog prestola. Umesto oca, predvodio je aradsku kompaniju. Posle sedam godina vratio se u Arad slavom oven�an. Ovde se povela rasprava izme�u oca i sina o tome ko �e komandovati Kompanijom u miru. Po�to je bio istisnut, zatra�io je i dobio "otpust iz austrijske slu�be" i oti�ao u Rusiju, gde je primljen sa poru�ni�kim �inom.

Po dolasku u Rusiju uklju�en je u sastav Srpskog husarskog puka. Posle nekoliko godina, 1751. dobio je �in kapetana. Do tog vremena odlazio je vi�e puta u zavi�aj u Pomori�je da vrbuje razvoja�ene grani�are da pre�u u Rusiju. Kao "pouzdanik" ruskog cara, Tekelija je bio proganjan od austrijskih vlasti, koje su mu na kraju uskratile gostoprimstvo.

Nove vojne uspehe Tekelija je postigao u rusko-turskom ratu, koji je otpo�eo 1757. godine. U bici kod Kolime bio je te�ko ranjen. Za zasluge u ovom ratu dobio je �in potpukovnika.

U rusko-pruskom ratu glavnokomanduju�i feldmar�al Saltikov poverio je Petru Tekeliji komandu nad posebnim "lete�im odredom". U ovom ratu Tekelija se istakao u bici za Berlin. U izve�taju generala �ernigova je zabele�eno: "Potpukovnik Tekelija sa Srpskim pukom i Kozacima, hrabro je napao neprijatelja o �emu svedo�i hiljadu zarobljenih". Od Vrhovne komande tra�io je da bude nagra�en vi�im �inom. Pukovni�ki �in je dobio prilikom osvajanja Tolberga, koji je zauzeo Srpski husarski puk.

Po zavr�etku Sedmogodi�njeg rata 1763. godine u kome se istakao, Petar Tekelija je postao komandant Srpskog husarskog puka. Na �elu ove jedinice bio je i u vreme kada su ruske snage intervenisale u Poljskoj 1767. godine. Za "razborito komandovanje" Vojna kolegija ga je unapredila u �in brigadira.

U novom rusko-turskom ratu 1768. godine posebno se istakao u bici kod Hotina, kada je izvr�en prodor preko Dnjestra.

Nove pobede postigao je u Fok�anu u Moldaviji i Braili na Dunavu. Posle bitke kod Rjabaja Mogile, u kojoj se Tekelija istakao, glavnokomanduju�i Rumjancev, u raportu carici, posebno isti�e njegov doprinos pobedi. Za zasluge u bici kod Kogula 1770. godine dobio je Orden Svete Ane I stepena i unapre�en je u �in general-majora. Na kraju rata, 1774. godine postaje general-pukovnik i dobija Orden Svetog Georgija. Postavljen je za vojnog komandanta Novorosijskog kraja.

Ustanak Jemeljana Puga�ova (1773-1775) ustalasao je redove Kozaka i aktuelizovao njihovo pitanje. Re� je bila o njihovom polo�aju u Zaporo�koj Se�i. Po�to je centralno utvr�enje Se� opkolio sa jakim vojnim snagama, Tekelija je sazvao skup zaporo�kih stare�ina i pro�itao im Manifest carice Katarine II o ukidanju Zaporo�ke Se�e u Ukrajini. Prvobitno jedinstveno negodovanje Kozaka pretvorilo se u me�usobne podele, da bi se, na kraju, pomirili sa sudbinom. Tekelija je zahvaljuju�i svom bogatom vojno-diplomatskom iskustvu uspeo da razvoja�i Zaporo�ku Se�u "bez prolivanja i jedne kapi krvi". Ovo je utrlo put organizovanoj dr�avnoj kolonizaciji i uspostavljanju carske vlasti na ovom nemirnom podru�ju.

U znak priznanja za umirivanje Kozaka, Petar Tekelija je od carice Katarine II dobio Orden Svetog Aleksandra Nevskog . Ne�to kasnije unapre�en je u �in general-an�afa i postavljen za komandanta posebne armije od 18.000 ljudi, �iji je zadatak bio da �titi dr�avne granice na obalama Crnog mora.

Na nemirnoj rusko-turskoj granici 1778. godine ponovo je do�lo do rata. Pod komandom kneza Potemkina nalazili su se Krimski korpus Suvorova i Kavkaski korpus Tekelije.

Usred ratnog pohoda Tekelija je nesre�no pao s konja i tada je te�ko povre�en. Time je njegova vojni�ka karijera definitivno bila zavr�ena.

Posle penzionisanja Petar Tekelija se povukao u Novomirgorod, "�anac koji su pre tri i po decenije naselili njegovi zemljaci iz Cesarije". bio je veoma bogat. Na njegovom imanju radilo je oko pet hiljada ljudi. Po�etkom 1792. godine, "svojim slavnim delima i �ivotu, konce postavi. Juna�ki obu�en, na kanabetu sede�i smerti je u o�i pogledao i umreo".

Potiska i Pomori�ka granica ukinute su 1741. godine. Tada je pitanje seobe Srba u Rusiju jo� vi�e aktuelizovano. Ovo je podsticala i propaganda koju su vodili Srbi u slu�bi ruskog cara i konzularni predstavnici Rusije u Be�u. Po tom zadatku me�u grani�are u Pomori�ju i Potisju dolazili su pored poru�nika Petra Tekelije i kapetani Gavrilo i Dimitrije Peri�. Pomori�ci, koji su bili najuporniji u �eljama da se isele u Rusiju, obratili su se ruskom poslaniku u Be�u grofu Bestu�evu i zamolili ga da posreduje kod cara da ih primi "zbog njihove hrabrosti, blago�estija, srodstva i neizmerne predanosti ruskom caru". Izve�tavaju�i o ovoj molbi rusku caricu Jelisavetu, Bestu�ev je naglasio: "Kada je stvar do�la dotle, da be�ki dvor svojevoljno sebe li�ava hrabre srpske vojske, to nam ostaje da se pri�eljno postaramo da je pridobijemo za sebe".

Prvu grupu, sa oko 4.000 ljudi, iz Pomori�ja i Potisja, ali i drugih srpskih krajeva, poveo je u Ukrajinu, drugom polovinom septembra 1751. godine, pukovnik Jovan Horvat. Prethodno je na predlog Dvorskog ratnog saveta od carice Marije Terezije dobio "otpust iz vojske", kao i paso�e za oficire koje je poveo. Grani�ari su preko Tokaja stigli u Kijev 10. oktobra 1751. godine.

Vo�a seobe Jovan Horvat je krajem 1751. godine do�ao u Sankt Peterburg, gde je uru�io molbu carici Jelisaveti Petrovnoj da Srbima dozvoli da se nasele na teritoriji Ruskog carstva. Posle kra�eg vremena, 24. novembra 1751. godine izdat je Ukaz carice Jelisavete "O primanju u podanstvo Srba koji �ele da se nasele u Rusiju i slu�e u posebnim pukovima i odre�ivanju na granici prema turskoj strani pogodnih mesta za naseljavanje, o odre�ivanju plate konjici prema platama u husarskim pukovima i podre�ivanju tih pukova Vojnoj kolegiji". U Ukazu je jo� istaknuto da je �elja srpskih doseljenika da �ive i slu�e u dr�avi iste vere, bliske po duhu, tradiciji i jeziku. Nisu navedeni nikakvi drugi razlozi, niti je pomenuto nezadovoljstvo srpskih grani�ara izazvano razvoja�enjem Potiske i Pomori�ke granice. U cari�inom ukazu je stajalo: "I po�to naseljavanje tog naroda koji prvi put dolazi u na�u carevinu, kako za na�u vojnu slu�bu, tako i za umno�avanje stani�ta u pustim mestima, nikako druga�ije do vrlo korisno mo�e biti, mi smo, premilostivo izra�avaju�i na�u spremnost da prihvatimo taj narod ukazom od 13. jula ove godine, na�em poslaniku grofu Bestu�evu Rjuminu naredili da pomenutog pukovnika Horvata obavesti da smo dali na�u carsku saglasnost, da �emo ne samo njega i oficire, nego i sve druge pripadnike srpskog naroda koji po�ele da do�u u na�u carevinu, sve njih, kao ljude sa kojima nas ve�e ista vera, u slu�bu i podanstvo na�e primiti".

Osnovna namera, izre�ena u Ukazu, bila je da se doseljenicima pru�i sva mogu�a pomo�, "kako bi se, u�ivaju�i na�u carsku milost, mogli na najbolji na�in, a svojim porodicama ustaliti na novom mestu, tako da taj novoprido�li u na�u carevinu narod ne samo ne bude razo�aran i gurnut drugima, ve� da pokazanom dobrom voljom i koristima od na�eg podanstva i vernosti bude privu�en da u jo� ve�em broju do�e i naseli na�e krajeve".

Nekoliko dana kasnije usledio je Ukaz Senata pod nazivom "O naseljavanju na ruskim granicama srpskih doseljenika". U Ukazu se navodi da Srbi treba da budu "pograni�na milicija", kao �to su bili i na austrijskoj granici. Dr�ava se obavezala da �e za doseljenike izdvojiti zemlju pogodnu za obra�ivanje i pru�iti im pomo� u gra�evinskom materijalu. Sve ostalo su grani�ari morali da obezbe�uju sami. Isto tako, Senat je dozvolio srpskim doseljenicima da mogu "da grade crkve u svojim naseljima i da o tome obave�tavaju Sveti sinod, a sve�tenicima, samo onim pri pukovima, obezbe�uje se plata prema platama u husarskim pukovima. Ostale sve�tenike pri crkvama sagra�enim u odre�enim naseljima, kao i �kole, ukoliko im budu potrebne, doseljenici moraju izdr�avati o svom tro�ku". Na taj na�in, Ruska dr�ava je pitanje �kolovanja srpske dece na maternjem jeziku kao i veroispovesti prepustila isklju�ivo doseljenicima, ne obezbe�uju�i im finansiranje.

Srpski doseljenici nisu podizali sopstvene �kole, ali su dizali crkve. bilo ih je tridesetak, a nalazile su se pod jurisdikcijom Kijevske mitropolije Ruske pravoslavne crkve. Kasnije su bile priklju�ene Perejenoslavenoboripoljskoj eparhiji. U Novoj Serbiji je bio podignut i srpski manastir. Za arhimandrita je bio odre�en kalu�er Sofronije, koji je izbegao iz Srbije. Bilo je poku�aja da se osnuje srpska eparhija. �ak je za episkopa predvi�en Simeon Kon�arevi�. Od toga se ipak odustalo, jer je na ovom podru�ju bila organizovana Ruska pravoslavna crkva. Smatralo se da dve pravoslavne crkve na istom podru�ju nisu potrebne.

Ostvaruju�i carsku povelju, Senat je 11. januara 1752. godine izdao Darovnu povelju general-majoru Jovanu Horvatu o osnivanju dva husarska i dva pandurska puka, o podeli zemlje, davanju plata, privilegija i prava, kao i o dodeljivanju imena ovom podru�ju - Nova Serbija, dok je novopodignuto utvr�enje dobilo naziv Sveta Jelisaveta, iz kojeg se razvio Jelisavetgrad. Ubrzo je, 3. februara 1752. godine, usledila Instrukcija Senata koja je nosila naziv "O naseljavanju u zadnjeprovskim mestima Srba i drugih naroda koji su do�li sa general-majorom Horvatom". Instrukcijom Senata bilo je regulisano i prebacivanje Srba iz Kijeva u mesta njihovog stalnog sme�taja, odnosno na teritoriju Nove Serbije.

U novoj postojbini Srbi su se naselili isto�no od buga i Suhinje, od Dnjepra prema istoku, a ju�no od linije koja spaja u��e Visa u Suhinju, na istoku do u��a Tjasmina u Dnjepar. Bila je to teritorija Nove Serbije. Nastala su slede�a naselja: Nadlak, Pe�ka, Jenopolje, Pavli�, Glogovac, �ajtin, Semlak, Cubilj, Cibuljevo, Varadin, Pan�evo, Vr�ac, Vladimirovac, Kanji�a, Senta, Be�ej, Turija, Nadlaj, Martono�, Mo�irin, �ongrad, Feldvar, Be�ka, Mitrovica, Vukovar, Kosovka, Ivankovci, Subotica.

Zapovednik je postao general-major Jovan Horvat. U sastavu komande su se nalazili potpukovnici Jovan �arnojevi�, Mihajlo Prodanovi� i Mihajlo Horvat, majori Nikola �orba i Josif Denaro, kapetani Josif Cvetanovi�, Maksim Vuji�, Jovan Mihok, Lazar Serezlija i Luka Popovi�.

Slavjanoserbija

Za sve to vreme stanovni�tvo koje je ostalo u Pomori�ju pripremalo se za masovni pokret u Rusiju, na podru�je dana�nje Ukrajine. Situacija je postala krajnje kriti�na. Zapretila je opasnost da �itava Vojna granica opusti. Komandant Banata general-major Karl Leopold fon Engelshofen, da bi odr�ao red, morao je da pozove u pomo� odred oklopnika. Carica Marija Terezija je izdala naredbe �upanijskim vlastima da obzirnije postupaju sa grani�arima, dok je srpskom narodu uputila proglas u kojem je saop�tila da �e oni koji �ele da ostanu u statusu grani�ara morati da se presele na podru�je Banata, gde �e tri godine biti oslobo�eni od pla�anja da�bina. U isto vreme, carica je izdala Kazneni patent uperen protiv agenata koji su nagovarali Srbe na seobu. Na temelju njegovih odredaba predvi�eno je da agenti i njihovi jataci mogu biti uhap�eni i predati sudu. U slu�aju dokazane krivice �ekala ih je smrtna kazna. Srbima je bilo izri�ito zabranjeno da primaju ili tra�e ratnu ili civilnu slu�bu stranih sila.

Umesto da se situacija smiruje, ona se sve vi�e komplikovala. Tako su komorske vlasti bile protiv bilo kakvog kompromisa, a istrajavale su u nameri da se Srbi isele na novu granicu na Dunavu, ili da potpadnu pod �upanijsku vlast. Kolika je bila odlu�nost Srba da se sele i koliko je bilo nezadovoljstvo austrijskom upravom i odbojnost prema uklju�ivanju u ugarske �upanije, najbolje svedo�i podatak da su oni bili spremni da, ukoliko ne dobiju otpusnice, pre�u u Tursku, "jer im tamo veru ne diraju".

Be�ki dvor je izvestio rusku caricu Jelisavetu Petrovnu kako se me�u Srbima "razvilo krivo mi�ljenje da su oni slobodan narod i da mogu i�i kuda ho�e". Dalje je nagla�eno: "Kod njih se javila neposlu�nost prema carskim naredbama a zlo je toliko naraslo da su radi njegovog suzbijanja bili prisiljeni da upotrebe prisilna sredstva".

U poku�aju spre�avanja preostalih grani�ara da se odsele u Rusiju ume�ao se i karlova�ki mitropolit Pavle Nenadovi�, mole�i caricu Mariju Tereziju da sa svoje strane sve u�ini ne bi li privolela njegove vernike da odustanu od seobe.

Godinu dana posle prve seobe Srba u Rusiju, usledila je nova 1752. godine, pod vo�stvom pukovnika Jovana �evi�a i potpukovnika Rajka Preradovi�a.

Na tom putu srpski narod je pre�ivljavao pravu dramu, koju je Milo� Crnjanski do�arao u Seobama: "Te jeseni godine 1752, poslednji transporti onih, koji su se selili u Rusiju, prolazili su kroz hungarsku zemlju i prelazili Tisu, kao �to serbski svatovi i serbski pogrebi idu". Sve se to odvijalo "uz lelek i smeh, uz pla� i kuknjavu i smejuriju. Vodili su ih oficiri, kao pre u rat, a brojala ih je, i javljala u Kijev, rosijska misija u Tokaju. samo niti je ko imena njihova znao, niti ko ide, a ko ostaje, ni ko se kre�e, ni ko zadr�ava. Nego su li�ili na oluju i poplavu".

Kolone srpskih grani�ara stigle su u Kijev "meseca dekemvrija godine 1752". Bili su impresionirani njegovim sjajem. Ovo njihovo raspolo�enje opisao je Milo� Crnjanski: "Posle onih koliba i rosijskih stra�ara, sa krovom od slame, pod kojima je no�io, na putu, za Kijev, na bregu, tvr�ave, crkve, ra�evine gornje varo�i, �inile su se, treptave, kao neka rosijska carska kruna, koja se, u to doba, me�u tim otpu�tenim oficirima, zami�ljala, sva u dragom kamenju. Sofijska katedrala, Andrijevska crkva, Pe�erska lavra, Zlatna kapija, u snegu, na brdu, u�ini�e se tim doseljenicima, prvih dana, kao gra�evine, ne ljudskih ruku, nego kao da ih je neka luda uobrazilja gradila, u snegu i ledu".

Carica Jelisaveta Petrovna je 17. maja 1753. godine donela odluku kojom je odredila da se srpski grani�ari nasele od Bahmuta do Luganja, prema Donu. Sve olak�ice i privilegije koje su godinu i po dana ranije dobili doseljenici u Novoj Serbiji bile su potvr�ene i za one kojima je nalo�eno da se nasele u oblast koja je nazvana Slavjanoserbija. To je potvr�eno i ukazom od 21. maja 1753. godine. Naseljavanje srpskih grani�ara u Slavjanoserbiju, sa sedi�tem u Slavjanoserbsku, odvijalo se po planu izra�enom za razme�tanje srpskih doseljenika u Novoj Serbiji. �tab se nalazio u tvr�avi Lugansku, koju su Srbi podigli 1755. godine.

Za razliku od doseljenika u Novu Serbiju, oni koji su pristizali u Slavjanoserbiju bili su pripadnici raznih naroda. Pored ve�inskih Srba, doselili su se i Bugari, Vlasi, Cincari i Grci.

Komandant je bio general-major Jovan �evi�. U rukovodstvu su bili i vi�i major Petar �evi�, kapetan Simeon Pi��evi�, Ivan Miokovi�, Stevan Sabov, Ignjat Miokovi�, �or�e Premi� i Konstantin Juzba�a. U komandi pukovnika Rajka Preradovi�a bili su potpukovnik Maksim Zori�, kapetan Ivani�evi� i drugi.

�ivot u Slavjanoserbiji je u svojim "Memoarima" opisao Simeon Pi��evi�, kapetan jedne od grani�arskih rota.

Simeon Pi��evi� poti�e iz stare srpske plemi�ke porodice poreklom iz Pa�trovi�a. Otac Stefan bio je kapetan i zapovednik �ida. Roditelji su se trudili da ga "�to bolje upute u nauke". Ve� u petoj godini nau�io je da �ita i pi�e na maternjem jeziku.

Kada je navr�io osam godina, roditelji su ga odveli u Petrovaradinski �anac (Novi Sad), gde mu je ujak, vi�i kapetan Sekula Vitkovi�, upravo primio komandu nad pukom Zemaljske milicije. Ovde je, u Latinskoj �koli, u�io maternji i latinski jezik.

Ubrzo je ujak, po slu�benoj potrebi, oti�ao u Be�, pa je poveo mladog Simeona da u�i nema�ki jezik i druge nauke. O tome Pi��evi� ka�e: "U�io sam aritmetiku, a po�eo se i u geometriji snalaziti". U Be�u je ostao tri godine.

Po povratku u zavi�aj, otac ga je odveo u Segedin, s namerom da ga upi�e u Pijaristi�ku gimnaziju. Ovde je obave�ten da sem katolika ne primaju u�enike drugih vera. Zato je ostao u privatnom pansionu godinu i po dana, u�e�i nema�ki jezik.

Posle Segedina, otac ga je odveo u Osijek, u kancelariju vrhovnog zapovednika, markiza de Gvadanjija, "radi izu�avanja sudske i vojne administracije, na nema�kom jeziku". To je u�inio zbog toga "�to mi Srbi, ve� po svojoj prirodi, nemamo ni na �ta drugo toliko sklonosti, koliko za vojnu struku".

U ratu za nasle�e austrijskog prestola grani�ari su 1744. godine upu�eni na front na Rajnu. Na�li su se u sastavu Podunavskog puka, kojim je komandovao major Vuk Isakovi�.Kao pisar u njegovom �tabu, mladi Pi��evi� je video i zabele�io mnoge doga�aje.

Kada su se vratili iz rata, "militare" je o�ekivalo neprijatno iznena�enje. Upravo u to vreme, Dvorski ratni savet je doneo odluku o raspu�tanju Zemaljske milicije i na podru�ju Podunavsko-slavonske granice.

Nepokolebljivo re�en da ide u Rusiju, posle nekoliko godina Pi��evi� se uputio u Temi�var, generalu Engelshofenu. On je, kao vojni guverner Banata, �ija se nadle�nost protezala i na podru�je Podunavlja i Slavonije, bio zadu�en da rasporedi "militare" u jedinice na novo podru�je Vojne granice.

U "Memoarima" Pi��evi� ka�e da ga je Engelshofen poku�ao da odvrati od namere da se iseli u Rusiju, upozoravaju�i ga da se ne ugleda na primere starijih, koji su, ogor�eni na Ma�are, odlazili u Rusiju. Ne pori�u�i da �e Srbi u Rusiji biti lepo primljeni, naglasio je da je sve to "ruska politika", jer �e se Srbi tamo "izgubiti i preokrenuti, i unuci i praunuci ne�e znati pravo poreklo svoje", �to im se u Austriji ne bi dogodilo.

Uva�avaju�i re�i generala, Pi��evi� je ostao nepokolebljiv u odluci da ode u Rusiju, tra�e�i od njega "otpust" iz austrijske vojske. Na kraju ga je i dobio!

Sa "otpustom" Pi��evi� je oti�ao pukovniku Jovanu �evi�u, koji je kao predvodnik planirane seobe, od ruske carice Jelisavete Petrovne dobio generalski �in, s pravom da dodeljuje �inove onim oficirima koji �e mu se pridru�iti. Pi��evi�u je dodelio �in kapetana.

U "Memoarima" Pi��evi� navodi da je sa porodicom za Rusiju krenuo 24. oktobra 1753. godine iz Petrovaradina. Prolazio je kroz Sentoma� (Srbobran) i Segedin. Za Tokaj "put je bio te�ak, a ki�a padala svaki dan". Tamo je nai�ao na druga�ije predele: "Od Tokaja po�ele su da nam se ukazuju planine, po�eli su uski putevi". Pred poljskom granicom "u�li smo u velika brda i stene", nastavlja Pi��evi� svoje kazivanje o putu iz zavi�aja u Rusiju. Kada su si�li sa planine, smestili su se u poljsko selo Duklju. Odavde prema �ulkvi, put je bio podno�ljiv da bi ponovo postao "te�ak i neugodan". Stigli su, posle velikih peripetija, u grad Brodi.

Po tmurnom vremenu, na pragu zime, Pi��evi� se po�eo da dvoumi: da li da ostane do prole�a ili nastavi put za Rusiju. Odlu�io je da ipak istraje. Putovali su iz dana u dan, "s najve�im te�ko�ama, po stra�noj studeni, probijaju�i se kroz smetove".

Dospeli su do mesta Hvastovo. Ovde su �uli da su blizu ruske granice. Van sebe od odu�evljenja, Pi��evi� je zabele�io: "Glas da je ruska granica ve� blizu, podstakao me je da se ne zadr�avam, nego da po�urim do �eljenog cilja".

Pi��evi� je hitao prema Rusiji: "Putovali smo po hladno�i, po zavejanom putu te�ko se prolazilo, i ja sam morao prvi da se probijem, i sebi pravim put. Na mnogo mesta su konji i ko�ije prosto propadali u sneg. Najzad smo po takvom zlu stigli na �eljegovski prelaz".

U �eljegovku je prispeo 22. decembra 1753. godine. I�ao je dalje. U Kijevu 24. decembra 1753. godine zavr�ava putovanje dugo dva meseca.

Na podru�ju Slavjanoserbije Pi��evi� je do�ao avgusta 1754. godine.

U "Memoarima" je ostavio autenti�no svedo�anstvo o prirodi i �ivotu na�ih grani�ara na tlu Ukrajine: "Kada je nastalo prole�e (a u tim krajevima klima je vrlo blaga i prole�e rano po�inje)... cela ta pustinja je podeljena na dva dela, a svaki taj deo na �ete ili �an�eve. Obele�ene su granice i, pored re�ica, zemlji�te koje �e se obra�ivati. Planovi su zatim poslati Vojnoj kolegiji na odobrenje, i dok se sve to nije dovelo do kraja pro�lo je leto i po�ela je duga zima..."

"Gospoda generali", ka�e dalje Pi��evi�, "izdali su nare�enje i raspored kuda i u koji �anac koji od kapetana da ide. Kapetanima su dodeljeni oficiri, a naredbom da po�u na svoja mesta i zapo�nu odmah izgra�ivati naselje. Meni je pripao �anac pored reke Doneca; mesto se zvalo Rajevka. �uma mi je bila blizu."

Doseljenici su se na�li u sasvim drugoj zemlji od one koju su napustili. Pi��evi� o tome ka�e: "Pali smo u pravu i �istu pustinju i svi smo, a naro�ito oni pored reke Lugana, videli �ta zna�i te�ak �ivot. Niti smo imali gde glavu da sklonimo, niti smo znali odakle da po�nemo. Sve nam je trebalo, a nismo imali ni�ta".

Opis naselja u Slavjanoserbiji Pi��evi� nastavlja re�ima: "�ivot u na�oj naseobini prve godine bio je kao, na primer, �ivot nesre�nih brodolomaca koje su morski talasi izbacili na pusto ostrvo, pa se tamo hranili zemljom, korenjem, ribama, pticama i zverkama koje ulove. Tako smo pali i mi na tu golu stepu, na zemlji�te na kome od stvorenja sveta niko nije �iveo i gde se ni za kakav novac ni�ta nije moglo nabaviti. Kada je nekom ne�to zatrebalo, morao je i�i po nekoliko dana do mesta gde bi tu stvar po visokoj ceni najzad na�ao".

Uprkos svemu, te�ko�e su prevazi�ene, o �emu Pi��evi� pi�e: "Te nevolje smo imali samo prve godine. Kasnije se sve popravilo. S prole�a smo po�eli sejati �ito, raditi ba�te, gajiti krupnu i sitnu stoku i sve vrste �ivine i �ivot nam je postao lak�i". Zatim nastavlja: "Kasnije smo na�li put rekom Donom za �erkask i Taganrog, pristani�te na Azovskom moru u koje su Grci iz Carigrada dovozili vino i drugu robu".

Ovako je Simeon Pi��evi� po�eo �ivot u ukrajinskoj zemlji. Nije ni slutio kakva ga blistava karijera o�ekuje kao budu�eg general-majora, �oveka od velikog poverenja ruskog carskog dvora, kojega su slali u delikatne diplomatske misije.

Tri decenije posle dolaska u Rusiju, napisao je "Memoare". Pi��evi�evi unuci i praunuci nisu znali srpski jezik i postali su Rusi. Proro�anski su se ostvarile re�i generala Engelshofena, koje je izgovorio pred mladim Pi��evi�em u Temi�varu, u osvit seobe Srba u Rusiju.

Nova Serbija i Slavjanoserbija kao grani�arska podru�ja postojale su ne�to vi�e od decenije. Manifestom carice Katarine 1762. godine i Ukazom ruske vlade 1764. godine ukinute su Nova Serbija i Slavjanoserbija i uklju�ene u sastav novih gubernija. Razlog se na�ao u tome �to su, prodiranjem Rusije prema jugu, prema Azovskom i Crnom moru, srpska grani�arska podru�ja postala izli�na kao �to se dve decenije ranije desilo sa grani�arskim podru�jem u Habzbur�kom carstvu!

Ruskom carstvu Srbi su u vreme postojanja granica, a i po njihovom ukidanju, dobro poslu�ili u ratovima koji su na raznim stranama vo�eni drugom polovinom 18. veka.

Vesti o Srbima koji su se odselili u Rusiju pedesetih godina 18. veka bilo je i vek kasnije, u vreme priprema za obele�avanje stogodi�njice dolaska Srba iz zavi�aja u ukrajinske stepe. O tome dragocene podatke daje pismo oficira u penziji Pavla Arsenijevi�a iz Jelisavetgrada, upu�eno patrijarhu Raja�i�u 1852. godine. U njemu Arsenijevi� pominje potomke znamenitih Srba koji su �iveli na biv�em podru�ju Nove Serbije i Slavjanoserbije. Tako se pominju: Horvati, �evi�i, Preradovi�i, Stratimirovi�i, Kne�evi�i, Vuji�i, Petkovi�i, Avramovi, Radivojevi�i, Duke, Stepanovi, �ivkovi�i, Had�i�i i drugi. Sem re�enog, Arsenijevi� daje dragocene podatke i o naseljima, uprkos �injenici da u ve�ini njih u to vreme gotovo da nije bilo Srba. Proslava za obele�avanje stogodi�njice seoba je pripremana u Slavjanoserbsku u Jekaterinoslavskoj guberniji. Planiralo se da se u ovom naselju podigne spomenik Jelisaveti Petrovnoj, za �ije su se vladavine Srbi ovamo naselili.

Odse�eni od sopstvene etni�ke matice, u pravoslavnoj i slovenskoj sredini, Srbi su se ubrzo pretopili u Ukrajince. Tako je vek i po posle doseljavanja ostalo samo oko hiljadu Srba u ovom podru�ju Ukrajine. Danas pripadaju istoriji.

Dramu srpskog naroda koji se naselio u Novu Serbiju i Slavjanoserbiju i za nekoliko decenija nestao, opisao je Milo� Crnjanski u "Seobama": "Svi oni koji su se iselili, da izbegnu igo paorstva u Austriji, ginuli su i umirali i sahranjivani bezimeni u rusku zemlju, koju je ubrzo preplavio ruski narod... Ti paori, me�utim, koji su svoje kosti posejali u zemlju, koja su je Nova Serbija nazvali, zasipali su imena svojih sela, koja su u srcu nosili. Na geografsku kartu Rusije i Evrope za ve�nost".

Duhovna akademija u Kijevu

Tokom 18. i 19. veka nekoliko desetina Srba u�ilo je na Duhovnoj akademiji u Kijevu. Pod ovim imenom nastala je 1819. godine. Izrasla je iz vi�ih u�ili�ta pri Kijevo-pe�arskoj lavri. Prvi oblik duhovnog u�ili�ta javlja se 1615. godine u postojanju Bratske �kole. Nastala je u vreme agresivnih poku�aja katoli�ke crkve da pounijati pravoslavne Ukrajince. Iz ove �kole nastala je 1632. godine Kijevo-mogiljanska kolegija, koju je osnovao mitropolit kijevski Petro Mogila. U to vreme bilo je to jedino vi�e u�ili�te u isto�no-pravoslavnom svetu. Do daljeg razvoja duhovnog obrazovanja me�u pravoslavnima u Ruskom carstvu do�lo je 1701. godine, kada je car Petar Veliki osnovao Kijevo-mogiljansku akademiju. Kona�no, u vreme cara Aleksandra I, 1819. godine, osnovana je Duhovna akademija u Kijevu.

Najve�i broj srpskih slu�alaca Kijevske akademije zabele�en je u periodu od 1722. do 1762. godine, kada je ovde studiralo 28 Srba iz raznih krajeva. u manjem broju, studenata Srba je bilo sve do Prvog svetskog rata. Naj�e��e su bili stipendisti koje je �kolovala Srpska pravoslavna crkva.

Jovanu Raji�u, teologu i istori�aru, jednom od najobrazovanijih Srba u 18. veku, pripada po�asno mesto me�u studentima koji su se �kolovali na Kijevskoj akademiji. Ro�en 1726. u Karlovcima, �kolovanje je otpo�eo u ruskoj �koli u rodnom gradu, srednju je u�io u Komoranu i �opronu, da bi se 1753. godine upisao na Kijevsku akademiju. Ovde je izu�avao autenti�no u�enje pravoslavne crkve, neophodno Srbima severno od Save i Dunava, ali i u drugim krajevima, da se odbrane od poku�aja katoli�ke crkve da ih pounijati, �emu su jednako bili izlo�eni i Ukrajinci. U vreme dolaska Jovana Raji�a, Kijev je u�ivao glas drugog Jerusalima. Za vreme njegovih studija, na Akademiji su u�ila jo� dva Srbina: monasi Josif i Isaija, koje je 1754. godine general Jovan Horvat anga�ovao kao u�itelje i sve�tenike u Novoj Serbiji.

Na studijama koje je zavr�io 1756. godine, Jovan Raji� je dobio visoka priznanja, kao jedan od najboljih studenata svih vremena na Kijevskoj akademiji. Ovo potkrepljuje svedo�anstvo koje je potpisao rektor Mansije Maksimovi�.

Duhovno i literarno stasao na pravoslavnoj teolo�koj i knji�evnoj tradiciji Kijevske akademije, Raji� se posle trinaest godina srednjo�kolskog i visoko�kolskog obrazovanja vratio u Karlovce. Do�ao je u doba kada je u srpskom dru�tvu sazrelo uverenje da je u borbi za o�uvanje nacionalnog identiteta od pritisaka katoli�ke crkve neophodna pisana nacionalna istorija. Tim pre �to su je imali drugi narodi u Austrijskom carstvu, koji su se u odbrani starih i izgra�ivanju novih prava pozivali na svoju nacionalnu pro�lost.

Zbog visoke li�ne kulture i �irokog obrazovanja, Jovan Raji� je bio najpogodnija li�nost da odgovori ovom slo�enom i delikatnom zadatku. To ga je podstaklo da se ve� slede�e, 1757. godine vrati u Kijev, da bi studirao istoriju. Teoretski pripremljen, kre�e u Svetu goru i u ti�ini manastira Hilandara otpo�inje mukotrpan rad na prou�avanju gra�e za pisanje istorije svog naroda. Istra�uju�i vi�e od tri decenije u raznim sredinama, izradio je "Istoriju raznih slovenskih narodov, naipa�e Bolgar, Horvatov i Serbov", koja je, kao �etvorotomno izdanje, iza�la 1794. godine. Umro je 1801. godine.

Makarije Petrovi�, ro�en 1734. u Temi�varu, predstavljao je zna�ajno ime u pravoslavnoj teologiji. �kolu je zavr�io u rodnom gradu, a po preporuci vladike Visariona Pavlovi�a, po�etkom pedesetih godina 18. veka, u�io je na Duhovnoj akademiji u Kijevu. Posle studija u Moskvi, zakalu�erio se i ubrzo postao arhimandrit manastira u Tveru. Ovde je postao rektor seminara. Va�io je za velikog besednika, a njegovi govori su postali uzor ruskog besedni�tva. Najvi�i domet postigao je radom "Sistem teologije", koji je objavljen na ruskom i latinskom jeziku do�ekav�i vi�e izdanja. Za ovo zna�ajno delo je re�eno: "Logi�nim rasporedom, jasno�om misli i silinom dokaza, ova knjiga se uzdizala od ostalih svoga doba". umro je 1766. godine.

�ivojin �ujovi�, ro�en 1834, prvi propagator socijalisti�ke misli u Srbiji, drugom polovinom 19. veka zavr�io je Duhovnu akademiju u Kijevu. Po zavr�etku ove visoke �kole studirao je i u Sankt Peterburgu, gde se upoznao sa idejama ruskih revolucionarnih demokrata, �iji je predvodnik bio Nikolaj Gavrilovi� �erni�evski. Pod njegovim uticajem kriti�ki se odnosio prema stvarnosti u Srbiji u vreme dinastije Obrenovi�a. Za svog kratkog �ivota dao je zapa�ene radove iz filozofije, sociologije i politi�ke ekonomije sa aspekta u�enja ruskih revolucionarnih demokrata. Umro je 1870. godine.

Svetolik Rankovi�, ro�en u Mo�tanici 1863, zavr�io je krajem 19. veka Duhovnu akademiju u Kijevu. Po povratku u Srbiju bio je profesor Bogoslovije u Beogradu. Nalazio se pod sna�nim uticajem ruskih pisaca, posebno Lava Nikolajevi�a Tolstoja i Fjodora Mihailovi�a Dostojevskog. Kriti�ki je posmatrao svet oko sebe. Podvla�io je tamne strane dru�tva u doba raspada patrijarhalnog �ivota. Njegov realizam u knji�evnosti te�io je istini o �ivotu i �oveku, sa akcentom na psiholo�kim istra�ivanjima. Me�u delima najpoznatiji mu je roman "Gorski car". Umro je 1899. godine.

Univerzitet u Harkovu

U osnivanju i u prvim godinama rada Harkovskog univerziteta, po�etkom 19. veka, Srbi su imali zapa�enu ulogu.

U nastojanjima da unapredi visoko�kolsko obrazovanje u Rusiji, car Aleksandar I Romanov je odlu�io da pored Moskovskog, jedinog univerziteta na kojem se nastava izvodila na ruskom jeziku, osnuje univerzitete u Sankt Peterburgu, Kazanju i Harkovu. Po�to su obezbe�ena materijalna sredstva i nastavni kadar, Univerzitet u Harkovu je otpo�eo sa radom 1803. godine. Me�u nastavnicima su se nalazili i Srbi.

Anastasije Stojkovi� bio je najpoznatiji me�u Srbima na Harkovskom univerzitetu. Ro�en 1773. godine u Rumi, zavr�io je studije fizike u Getingenu, stekav�i doktorat iz filozofije. U vreme kada su se vr�ile pripreme za po�etak rada Univerziteta u Harkovu, Stojkovi� je upravo zavr�io svoje kapitalno trotomno delo "Fizika".

Pripremaju�i "Fiziku", prihvatio je sugestiju Dositeja Obradovi�a da je napi�e na narodu razumljivom jeziku. "Fizika" je bila prvo nau�no delo i ove oblasti u Srba i zna�ilo je pouzdan temelj potonjih prirodnja�kih studija.

Kada se odlu�io da otpo�ne svoju profesorsku karijeru, Stojkovi� je caru Aleksandru I poslao "Fiziku". Po�to je ovaj rad dobio visoku ocenu, na predlog ruskog cara Stojkovi� je primljen za profesora na Univerzitet u Harkovu. Ve� 1805. godine postao je dekan Odseka fizi�ko-matemati�kih nauka, a 1807. i rektor Harkovskog univerziteta. Za rektora je ponovo izabran 1811. godine. Stojkovi� je 1813. godine napustio Univerzitet u Harkovu. Po�to je kupio velike komplekse zemlje u Besarabiji, oti�ao je u Sankt Peterburg. Ovde je radio kao ugledan nau�ni radnik, jer je jo� 1809. godine postao dopisni �lan Ruske akademije nauka. Za dve decenije �ivota u ruskoj prestonici, objavio je niz nau�nih i stru�nih radova iz fizike, filozofije i ekonomskih nauka. Godine 1824. objavio je prevod "Novog zaveta" na slavenoserbskom jeziku.

Stojkovi�ev prevod imao je svoju predistoriju. Naime, po nagovoru Jerneja Kopitara (1815) Vuk Karad�i� je 1820. godine zavr�io prevod "Novog zavjeta". Biblijsko dru�tvo u Rusiji, koje je trebalo da prevod �tampa, poverilo je Anastasiju Stojkovi�u, "u�enom Srbinu", da ga recenzira. Stojkovi� je imao negativno mi�ljenje o Vukovom prevodu i smatrao je da bi bilo bolje da se ovo delo ponovo prevede. On je prihvatio ponudu Dru�tva i preveo "Novi zavet" na slavenoserbski, "s nizom osobina srpskog narodnog jezika ali i s mnogim slavenizmima". Knjiga je �tampana 1824. u Sankt Peterburgu, a zatim 1830. i 1834. godine u Lajpcigu.

Redovni �lan Ruske akademije nauka Stojkovi� je postao 1828. godine. Umro je u Sankt Peterburgu 1834. godine.

Teodor Filipovi�, ro�en je 1778. u Rumi, bio je tako�e profesor Univerziteta u Harkovu. Predavao je rimsko pravo. Ovde je boravio kratko vreme, jer je ve� 1804. godine napustio univerzitetsku karijeru. U vreme boravka delegacije srpskih ustanika u Harkovu, na �ijem se �elu nalazio prota Matija Nenadovi�, Teodor Filipovi� joj se pridru�io, re�en da sve svoje sposobnosti i radnu energiju posveti svome narodu, koji se digao na ustanak. Sa ustani�kom delegacijom, �iji je bio sekretar i tuma�, uputio se u Sankt Peterburg, da bi posle obavljene misije do�ao u Srbiju.

Posle formiranja Praviteljstvuju��eg sovjeta, na �ijem se �elu nalazio prota Mateja, 1805. postao je njegov prvi sekretar. U Srbiji Teodor Filipovi� je promenio ime u Bo�a Grujovi�a, koje mu je dao mitropolit Stefan Stratimirovi�, "da ga ne bi po�em Avstrijanci poiskali kao svog podanika". Sa Praviteljstvuju��im sovjetom je 1806. godine pre�ao u Beograd. Te�ko oboleo 1807. godine pa je oti�ao kod brata u Novi Sad, gde je umro.

O Grujovi�evom delovanju svedo�e samo fragmenti u zakonodavnim ustani�kim spisima, ali je i to dovoljno da se zaklju�i kako je u ustrojstvo obnovljene Srbije uneo svoje odli�no poznavanje savremenih dru�tvenih i pravnih teorija, naro�ito onih koje su do�le do izra�aja u Francuskoj revoluciji.

Mihailo Filipovi�, mla�i brat Bo�e Grujovi�a, ro�en 1780. u Rumi, radio je na Harkovskom univerzitetu. Posle odlaska brata, neko vreme je �iveo u Harkovu, da bi oti�ao u Beograd, gde je postao najpre pisar Praviteljstvuju��eg sovjeta, a posle bratove smrti i sekretar ovog tela.

Gligorije Trlaji� je ro�en 1766. godine u Molu. Studije filozofije i matematike zavr�io je u Pe�ti, da bi kao najuspe�niji student pre�ao u Be�, gde se bavio izu�avanjem rimskog i austrijskog prava. Kao ekspert za ove oblasti postao je u Be�u sekretar ruskog poslanika Golicina. U Rusiju je pre�ao 1790. godine gde je bio privatni u�itelj. Osnivanjem Univerziteta u Sankt Peterburgu 1803. godine postao je profesor istorije na Carskom pedago�kom institutu. Kada je institut postao Vi�a pravna �kola, "postao je profesor enciklopedije prava sviju starih i sada�njih naroda". Pristupno predavanje odr�ao je u prisustvu cara Aleksandra I. Oven�an slavom, 1810. godine prelazi u Harkov, gde postaje profesor prava na tamo�njem univerzitetu. Umro je 1811. godine.

Vo�d Kara�or�e u Hotinu

Posle propasti srpskog ustanka 1813. godine mnogi vi�eniji ustanici napustili su Srbiju. Vo�d Kara�or�e je, sa delom vo�stva ustanka, izbegao u manastir Fenek.

"Posle dugog okapanja i poni�avanja, kojim ga je be�ki dvor izlo�io", vo�d Kara�or�e Petrovi� je sa porodicom i u pratnji oko dve stotine izbeglih srpskih ustani�kih porodica napustio Austriju i po�etkom 1815 godine do�ao u Sankt Peterburg. Na prijem kod ruskog cara Aleksandra I Romanova �ekao je punih devet meseci. Kada ga je primio, ruski car ga je proizveo u �in general-majora, odlikovao Ordenom Aleksandra Nevskog i dodelio mu penziju. Me�utim, nije mu dozvolio da se vrati u Srbiju, �to je Kara�or�e o�ekivao. Uputio ga je u Hotin, na reci Dnjestru, u dana�njoj Ukrajini. Ruski dvor je bio uveren da �e na taj na�in uspeti da sa Kara�or�em naseli brojne izbegle srpske ustanike sa porodicama u oblast Transdnjestrovlja, gde bi bila organizovana Vojna granica prema Turskoj, kao �to je u�injeno pre �est decenija na podru�jima Dnjepra i Dona, odnosno u Novoj Serbiji i Slavjanoserbiji.

Ukrajinski grad Hotin u istoriji je poznat po mnogim bitkama, koje su hri��anske vojske vodile protiv Turaka. Hotinsku bitku 1621. kada su Poljaci porazili Turke, koje je predvodio sultan Osman II, Ivan Gunduli� je opevao u "Osmanu". Nekoliko decenija kasnije, kod ovog grada je 1673. godine poljski kralj Jan Sobjeski porazio tursku vojsku i definitivno joj onemogu�io prodor na sever Evrope. Hotin je u sastavu Poljske ostao do 1739. godine, kada se na�ao u okviru Ruskog carstva. U rusko-turskom ratu 1768. godine Hotin je ponovo postao popri�te velike bitke. Ovde se pobedom nad Turcima proslavio Srpski husarski puk, kojim je komandovao Petar Tekelija. U Ruskom carstvu grad je ostao do 1918. godine, da bi do 1940. bio u Rumuniji. Od 1940, kao deo Besarabije, priklju�en je SSSR-u, u sastavu Ukrajine. Hotin se danas nalazi u Ukrajini.

U Hotinu, daleko od zavi�aja, Kara�or�e i njegovi saradnici provodili su dane, �ele�i da se vrate u Srbiju i ponovo podignu ustanak protiv Turaka. U ovom gradu, jednom od centara panhelenisti�kog pokreta, stupaju u kontakte sa pripadnicima Heterije, koji su se pripremali za dizanje op�tenarodnog ustanka na Balkanskom poluostrvu, koji bi tamo�nje narode oslobodio od vekovnog turskog ropstva.

Panhelenisti�ki pokret, koji je ime Heterija dobio po anti�kom uzoru jo� iz Homerovih vremena kako su nazivana tajna politi�ka, religiozna i vojni�ka udru�enja, osnovao je Riga od Fere 1795. godine u Bukure�tu. Posle smrti ovog legendarnog borca za gr�ko nacionalno oslobo�enje, koji je na Kalemegdanu pao od turske ruke, Heterija je prestala da postoji. Inspirisana herojskom borbom srpskih ustanika, Heterija 1814. godine obnavlja delovanje u Odesi sa ograncima u Crnomorskim, ali i u gradovima u unutra�njosti. �lanstvo su prete�no �inili Grci, a bilo je i Srba, Rumuna, Ukrajinaca, Bugara, Arbanasa i drugih. Na �elu Heterije nalazio se Joanis Kapodistrijas, koji se u ruskoj diplomatskoj slu�bi nalazio od 1809. godine. Ubrzo je postao ministar inostranih poslova u slu�bi cara Aleksandra I Romanova.

U nastojanjima da Grke oslobodi od otomanskog ropstva, kao i da pod vo�stvom panhelenista pokrene i ostale balkanske narode, vo�stvo Heterije ozbiljno je ra�unalo na Srbe, koji su se prvi organizovano digli protiv turaka. Vo�stvo Heterije je smatralo da bi Kara�or�e bio najpo�eljnija li�nost koja bi srpski narod pokrenula na ustanak. Iza ovog plana, me�utim, nije stajala Rusija, smatraju�i da bi u datim okolnostima oslobodila�ki pokret srpskog naroda uspe�nije mogao da vodi Milo� Obrenovi�. Ostaju�i pri stavu da je Kara�or�e Petrovi� najpogodnija li�nost da pokrene srpski narod na ustanak, vo�stvo Heterije organizovalo je njegov povratak u Srbiju. Tako je 1817. godine iz Hotina Kara�or�e pre�ao u Ja�i, glavni grad Moldavije, gde je uspostavio vezu sa heteristi�kim prvakom Georgisom Levantisom, otpravnikom poslova u konzulatu Rusije.

Na tlo rodne grude Kara�or�e je stupio 1817. godine, �etiri godine posle propasti ustanka. Za to vreme do�lo je do mnogih promena. Na �elu Srbije, posle uspe�no otpo�etog Drugog ustanka, stajao je knjaz Milo� Obrenovi�. Za razliku od Kara�or�a, koji se zalagao za dizanje ustanka, Milo� Obrenovi� je u bitku za nacionalno oslobo�enje krenuo putevima diplomatije. Tragi�an kraj koji je do�iveo vo�a Prvog srpskog ustanka, ne�uven po svireposti, na simboli�an na�in je ozna�io re�enost kneza Milo�a Obrenovi�a da se u borbi za nacionalno oslobo�enje oslanja na sopstveni nacionalni program, prilago�en op�tim me�unarodnim prilikama.

Iza Kara�or�a u Hotinu je ostala njegova supruga Jelena sa decom. Po�to je odbila da se sa Srbima preseli u Novomirgorod u nekada�njoj Novoj Serbiji, izgubila je Kara�or�evu penziju. Na dozvolu da se vrati u Srbiju �ekala je sve do 1831. godine.

Srbi u Odesi

Srbi se u Odesi pojavljuju po�etkom 19. veka. Podru�je grada i luke na Crnom moru bilo je naseljeno od anti�kih vremena. Tamo se nalazila gr�ka kolonija Odesos. U vreme Kijevske Rusije ovde je podignuto utvr�enje Kocjubijevo, koje su 1540. godine razorili Tatari. U osmanskom periodu na mestu dana�nje Odese nalazilo se utvr�enje Had�ibej, koje je u rusko-turskom ratu (1789-1791) osvojila ruska vojska sa legendarnim Aleksandrom Vasiljevi�em Suvorovom na �elu.

Neposredno po osvajanju utvr�enja, Suvorov je 1792. godine izgradio novu tvr�avu. Ukazom carice Katarine II, 1794. godine osnovan je grad Odesa. Grad se naglo razvijao zahvaljuju�i privilegijama koje je ruska carska ku�a davala doseljenicima, me�u kojima i Srbima.

U Srpskoj koloniji mnogi su se obogatili, a pojedinci me�u njima su se afirmisali i kao dobrotvori.

Jovan Rizni�, ro�en 1793. u Trstu, zavr�io je osnovnu �kolu kod Dositeja Obradovi�a, a prava u Padovi i Be�u. Dvadesetih godina 19. veka pre�ao je u Odesu i za kratko vreme postao najbogatiji trgovac u gradu. U svojoj ku�i je primao mnoge Srbe, me�u kojima i one koji su dolazili na �kolovanje.

U vreme rata Rusije protiv Turske, 1829. godine za usluge koje je u�inio ruskoj vojsci, car Nikola I dodelio mu je Orden Svetog Vladimira i �in dvorskog savetnika. Slede�e, 1830. godine Rizni� je ostavio trgovinu i stupio u dr�avnu slu�bu. Radio je u Odesi, a potom prelazi u Kijev, gde je postao direktor Dr�avne banke. U to vreme unapre�en je u zvanje dr�avnog savetnika. Po�to je 1853. godine ostavio dr�avnu slu�bu, povukao se na imanje Gop�icu kod Kijeva. Umro je 1861. godine. Zahvaljuju�i Rizni�evoj pomo�i, Sima Milutinovi� Sarajlija je �tampao "Srbijanku". Svoju bogatu biblioteku Rizni� je poklonio Narodnoj biblioteci u Beogradu.

Atanasije Gereski, ro�en 1807. u �erevi�u, stekao je trgovinom veliki kapital u Odesi. Pod starost 1880. godine do�a oje u Novi Sad, gde je osnovao zadu�binu "Atanaseum" za �kolovanje srpske dece u gimnaziji, kao i druge narodne ustanove. Umro je 1885. godine u Novom Sadu.

Dimitrije Tirol, srpski kulturni poslenik ostavio je dragocene zapise o Srbima u Odesi i u Ruskom carstvu. Ro�en u �akovu 1793. godine, kao knji�evnik i istori�ar, kao cenjeni kulturni poslenik, bio je �lan srpskih i ruskih u�enih dru�tava, pisao je knjige, sara�ivao u novinama i �asopisima, izdavao almanahe i kalendare, osnivao biblioteke i dru�tva poklonika knjige, slavio srpsko ime me�u drugim narodima. Za sebe je govorio da je "srpski spisatelj i �lan U�enog dru�tva u Odesi". Umro je u Temi�varu 1857. godine.

Od 1839. do 1841. godine Dimitrije Tirol je boravio u Odesi kao pratilac, vaspita� i u�itelj Milo�a, sina Gospodara Jevrema Obrenovi�a.

Boravak Dimitrija Tirola u Odesi, vremenski kratak, po rezultatima bio je sadr�ajan. Upoznao je �ivot srpske dijaspore u ovom crnomorskom gradu. U isto vreme, rusku javnost je upoznao sa kulturnim i prosvetnim prilikama i pro�lo��u srpskog naroda. Prikupio je zna�ajnu istorijsku gra�u o Srbima u Ruskom carstvu, koja je poslu�ila kao solidna osnova za pisanje monografskih radova.

U vreme boravka u Odesi, Tirol se upoznao i tesno sara�ivao sa Dimitrijem Maksimovi�em Knja�evi�em, pope�iteljem Odeskog nau�nog okruga, osniva�em Odeskog dru�tva istorije i drevnosti. Po povratku u Beograd, Tirol je ovom znamenitom Srbinu posvetio knjigu "Podvizi Dimitrija Maksimovi�a Knja�evi�a".

Dimitrije Maksimovi� Knja�evi� je ro�en 1778. godine u Sankt Peterburgu. Poticao je iz srpske grani�arske oficirske porodice iz Like. Njegov otac Maksim se doselio 1773. godine iz Gospi�a u Sankt Peterburg. Podigao je �etiri sina, od kojih je Dimitrije bio najstariji.

Studije prava Knja�evi� je zavr�io na Univerzitetu u Kazanju na Volgi. Postao je dvorski savetnik, a u diplomatskoj slu�bi proveo je �etiri godine (1820-1824) u Be�u. Po povratku je postao vicegubernator Sankt Peterburga. Dobitnik je visokih carskih odlikovanja. �lan Ruske akademije nauka postao je 1838. godine. Iste godine je imenovan i za pope�itelja Odeskog nau�nog okruga. Ingerencije ove ustanove protezale su se na nekoliko gubernija: Hersonsku, Tavri�esku i Jekaterinoslavsku, sa Taganrogom i Besarabijom. Me�u obrazovnim ustanovama na ovom podru�ju bile su: Licej, �est gimnazija i �etrdesetak srednjo�kolskih zavoda i u�ili�ta.

Odesko dru�tvo istorije i drevnosti, �iji je Knja�evi� postao prvi predsednik, od osnivanja 1839. godine postalo je nau�ni centar za izu�avanje pro�losti ukrajinskog crnomorskog podru�ja. Knja�evi� je 1844. godine pokrenuo �asopis pod nazivom "Zapisi", koji je bio organ Dru�tva. U njemu su objavljivani prilozi iz istorije, arheologije, etnografije, numizmatike, geografije i statistike. Dru�tvo je delovalo sve do 1919. godine, kada je njegovu misiju preuzeo Istorijski institut Ukrajinske akademije nauka.

Platon Simonovi�, dr�avni savetnik u Odesi, poticao je iz ugledne porodice Trebje�ana koji su �iveli u Srpskom Selu. O njemu Dimitrije Tirol govori u pismu Vuku Karad�i�u 1840. godine, koje mu �alje iz Odese. U pismu isti�e da "ovaj u�eni mu�, g. Simonovi�, uva�ava i po�tuje vi�e vas, nego ikakvog srpskog literatora".

Povodom sukoba sa Jovanom Had�i�em, u vezi sa reformom srpskog jezika i pravopisa, Tirol obave�tava Vuka da je Simonovi� "ovi dana �itao va�u recenziju na Had�i�a i njegov utuk na recenziju va�u i ka�e da ste vi osnovatelno pisali".

U istom pismu Tirol nagla�ava da Srbi u Odesi i Srpskom Selu rado �itaju njegova dela. S tim u vezi navodi primer Obrenije Mihajlovne, "koja je udata za Milo�a, sina protopopa Rade Simonovi�a, �ivi u Selu Srbskom i �esto �ita va�e Narodne poslovice. Treba i nju da prenumerirate i da joj jedan ekzemplar va�i pesama na dar po�aljete, jer �e ona to voleti, nego da joj iko Bog zna �ta da".

Posle povratka u Beograd, Dimitrije Tirol je 1842. godine pripremio za �tampu i objavio knjigu Kazivanje starih Trebje�ana iz arhiva serdara Mali�e i kapetana Bo�ka Bu�i�a Nik�i�a. Naime, pre nego �to �e Dimitrije Tirol po�i u Odesu, Vuk Karad�i� ga je podstakao da poku�a da do�e do podataka o �ivotu i sudbini Trebje�ana, pripadnika nik�i�kog plemena koji su onamo dospeli 1804. godine. Vuk je s pravom pretpostavljao da bi takva gra�a bila zanimljiva i za �iru �itala�ku publiku.

Kada je stigao u Odesu Tirol se upoznao sa kapetanom Ivanom Stepanovi�em Dragi�evi�em Nik�i�em, a�utantom u �tabu �andarmerijskog korpusa, koji se nalazio u Odesi. Dragi�evi� je ro�en 1804. godine, u vreme kada su Trebje�ani po�li za Odesu, u �ijoj su okolini na�li novi zavi�aj. Bio je o�enjen sinovicom trebje�kog prvaka serdara Mali�e Lazarevi�a Mine, predvodnika seobe Trebje�ana za Odesu.

Proceniv�i da �e Dragi�evi� biti u stanju da sa uspehom obavi postavljeni zadatak, Tirol ga je podstakao da prikupi dokumente i se�anja o �ivotu i borbi svojih saplemenika. Vodio je ra�una da se mora iskoristiti poslednji trenutak da se prikupi gra�a i zapi�u se�anja starih Trebje�ana, "pamti�a".

Kada je prou�io istorijsku gra�u koju je prikupio Dragi�evi�, Dimitrije Tirol je zapisao: "�teta bi bilo da takva zanimljiva i interesantna zbivanja i �injenice o starim Trebje�anima, koji �ine �ast svima nama, ostanu neobelodanjena i nepu�tena u svet".

Za pisanje rada o Trebje�anima Dimitrije Tirol je koristio bogatu istorijsku gra�u, koju su sobom poneli u novi zavi�aj ovi ponositi gor�taci sa serdarom Mali�om Lazarevi�em Minom na �elu, ali i usmena kazivanja koja su Dragi�evi�u dali njihovi potomci.

"Kazivanje starih Trebje�ana", po�inje re�enicom: "Trideset i pet ku�a Srba, gr�kog zakona, koji su 1789. godine �iveli u selu Trebjesi kod Nik�i�kog grada Onogo�t, zvali su se po mestu �iteljstva Trebje�ani".

Trebje�ani su bili ba�tinici bogate ratni�ke i slobodarske tradicije.

Prema predanju, pleme Nik�i�i, �iji su pripadnici Trebje�ani, vodi poreklo od zajedni�kog pretka po imenu Nik�a. Po njemu je �itavo pleme dobilo ime. Nik�a je bio sin grbaljskog vojvode Iliona i majke Jevrosime, k�eri Stefana, sina Vukana Nemanji�a. Stefan je sazidao manastir Mora�u 1252. godine.

U vreme rata Svetog saveza hri��anskih zemalja protiv Turske (1593-1606) do�lo je i u srpskim zemljama do sna�nog antiotomanskog pokreta, koji je zahvatio Banat, Srbiju, Crnu Goru, Brda i Primorje. Velike razmere dobio je ustanak i u Staroj Hercegovini. Plemena Nik�i�i, Dobnjaci, Pivljani i druga, sa nik�i�kim vojvodom Grdanom na �elu, digla su se na ustanak 1597. godine, o�ekuju�i pomo� hri��anskih zemalja. Ustanak Srba u Staroj Hercegovini pomagao je patrijarh srpski Jovan Kantul koji je preko hercegova�kog episkopa Visariona uspostavio vezu sa vojvodom Grdanom.

Ni posle sklapanja mira 1606. godine hercegova�ki ustanici nisu polagali oru�je. Naprotiv, na skupu narodnih prvaka Hercegovine, Crne Gore i Brda, kojim su rukovodili patrijarh Jovan i vojvoda Grdan, odlu�eno je da se nastavi sa ustankom. Me�utim, smr�u patrijarha Jovana i vojvode Grdana odustalo se od ustani�kih akcija protiv Turaka.

Pro�lo je vi�e od jednog veka kada se Trebje�anima ponovo ukazala prilika da se obra�unaju sa Turcima. Po�etkom 18. veka, nekoliko godina pre ustanka, hercegova�ki pa�a, u �elji da prese�e komunikaciju izme�u hercegova�kih i crnogorskih plemena, podigao je 1706. godine utvr�enje Onogo�t i naselio ga ratni�ki raspolo�enim muslimanskim porodicama iz Hercegovine i Boke. Grad je podignut u neposrednoj blizini Trebjese. Naime, Trebje�ani su u borbama protiv Turaka na podru�ju Hercegovine imali vode�u ulogu.

Izbijanje rusko-turskog rata 1710. i Gramota ruskog cara Petra Velikog sa pozivom na ustanak digli su na noge crnogorska i hercegova�ka plemena, me�u njima i Nik�i�ane.

Ruski car Petar Veliki je, po savetu Save Vladisavljevi�a grofa Raguzinskog, rodom iz Hercegovine, uputio Gramotu mitropolitu crnogorskom Danilu I Petrovi�u, koji su mu donela dva Srbina: pukovnik Mihailo Andrejevi� Miloradovi�, starinom iz Hercegovine i kapetan Ivan Luka�evi�, rodom iz Podgorice.

Vladika Danilo I Petrovi� je 1711. godine odr�ao skup 24 najvi�enija glavara iz Crne Gore i Hercegovine, na kojem je doneta odluka o ustanku. Odmah su po�ele pripreme. "Brzina kojom je to izvedeno prosto zadivljuje. To samo pokazuje koliko je duboko bilo uvrije�eno u narodu uvjerenje da �e ih Rusija pomo�i u njihovoj borbi protiv Turaka", ka�e u knjizi o Trebje�anima Branko Pavi�evi�.

Iako potpomognuti od hercegova�kih i crnogorskih plemena, Trebje�ani su 1711. godine pretrpeli poraz i odustali od opsade Onogo�ta. Po�to je ubrzo sklopljen mir izme�u Rusije i Turske, Trebje�ani se, da bi izbegli tursku osvetu, povla�e me�u hercegova�ka i crnogorska plemena. U znak odmazde, Turci su popalili Trebjesu. Bila je to prva "razura" Trebjese. Trideset godina posle sukoba, Trebje�ani se mire sa Turcima i vra�aju se na zgari�ta, podi�u�i novo naselje na ru�evinama stare Trebjese.

Manje od osam decenija kasnije, Trebje�ani se ponovo di�u na nik�i�ke Turke. Ovog puta im je 1788. godine rusku carsku Gramotu doneo grof Marko Iveli�, ro�en u Risnu, u staroj srpskoj bokeljskoj porodici. Kao mladi� oti�ao je u rusku vojsku i dospeo do �ina general-lajtanta. Bio je ekspert za crnogorska pitanja i zato su ga poslali u Crnu Goru.

Sa guvernadurom Jovanom Radonji�em na �elu, ustanici su 1789. godine opsedali Onogo�t, ali bez uspeha. Ponovo, kao osam decenija ranije, morali su da se povla�e me�u hercegova�ka i crnogorska plemena. Bila je to druga i poslednja "razura" Trebjese.

Trebje�ani su u izbegli�tvu 1792. godine odlu�ili da se isele u Rusiju. Punih dvanaest godina, od 1792. do 1804. trebje�ki prvaci su, sa serdarom Mali�om Lazarevi�em Minom na �elu, obilazili ruski carski dvor, poku�avaju�i da dobiju dozvolu da se isele u Rusiju.

Kona�no su 1804. godine dobili dozvolu i posle mesec dana plovidbe morima dospeli u Odesu. Stanovnici Odese, posebno oni iz Srpske kolonije, toplo su primili Trebje�ane. Gradona�elnik Odese Emanuel Osipovi� "Duka od Ri�eljea", dive�i im se, vi�e puta je u svom domu primao Trebje�ane, predstavljaju�i ih mnogim vi�enim gra�anima. Najve�u pomo� me�u �lanovima Srpske kolonije dobili su od Luke Ljesara, trgovca, poreklom iz Podgorice.

Ruski car Aleksandar I je 1805. godine dodelio Trebje�anima zemlji�te u prostranoj nenaseljenoj ravnici, dan hoda na severu od Odese. Trebje�ani su podigli naselje kojem je car dao ime Slavjano-Serbskoje. Danas se ovo naselje zove Serbka.

Ni u novom zavi�aju Trebje�ani nisu mirovali, ve� su se 1806. godine uklju�ili u vojsku generala Mihaila Andrejevi�a Miloradovi�a, koja je krenula u Vla�ku. Nalaze�i se u pratnji Miloradovi�a, serdar mina Lazarevi� je proslavljenom generalu darovao "svoj ogroman drevni ma�, a Miloradovi� njemu kusa hata". U Bukure�tu, gde se nalazio �tab generala Miloradovi�a, serdar Mina se upoznao i sa Pop Lukom Lazarevi�em. Tom prilikom izrazio je �elju da se priklju�i vo�du Kara�or�u sa korpusom dobrovoljaca. Morao je, me�utim, da se vrati u Slavjano-Serbskoje, jer su ga �ekali poslovi oko izgradnje crkve.

Serdar Mina Lazarevi� se sa Trebje�anima uklju�io u redove branilaca Rusije, kad je 1812. godine Napoleon hitao prema Moskvi.

Borba Trebje�ana za plemi�ko zvanje trajalo je deceniju i po. Kona�no je serdar Bogdan, brat mine Lazarevi�a, posle njegove smrti dobio diplomu 1820. godine, kojom je Trebje�anima dodeljeno zvanje dvorjanskog dostojanstva.

Posle dve godine, po�to je obavio ovu delikatnu misiju na carskom dvoru u Petrogradu, u selo se vratio Bogdan Lazarevi�. Ne odlaze�i u svoju ku�u, stoji u "Kazivanju starih Trebje�ana", "pravo s kola je si�ao i oti�ao pred crkvu, gde je po�ivao prah brata njegova". Kleknuo je na zemlju i zahvaljivao Bogu �to se uspe�no zavr�ilo delo Mine Lazarevi�a. Kada su ugledali serdara Bogdana, Trebje�ani su prolivali suze: suze radosti, �to je uspe�no zavr�io ovo delo, suze �alosti, jer je oti�ao u Petrograd "sa gde kojom sedom dlakom i vratio se beo gotovo kao labud".

Iste godine Trebje�ani su se upisali u Dvorjansku rodoslovnu knjigu Hersonske gubernije. Svaka porodica dobila je plemi�ku diplomu.

�ive�i me�u Ukrajincima, Trebje�ani su izgubili nacionalni identitet. Ostali su im "Kazivanja", srpska prezimena i ono �to ih je podse�alo na zauvek napu�teni zavi�aj i ime Nik�i�!

Srpski dobrovoljci u Ukrajini

Prvi svetski rat, otpo�et napadom Austrougarske na Srbiju 1914. godine, predstavljao je veliku prekretnicu u istoriji srpskog naroda. Protivno svojoj volji, Srbi sa teritorije Austrougarske na�li su se na Isto�nom Frontu. Ne �ele�i da ratuju za interese Habzbur�ke monarhije protiv slovenske i pravoslavne Rusije, mnogi su se Srbi, ali i ostali Sloveni, predavali ruskoj vojsci, zahtevaju�i da se kao dobrovoljci uklju�e u srpsku vojsku, koja se hrabro borila protiv snaga Centralnih sila, odnev�i na po�etku rata dve velike pobede u Cerskoj i Kolubarskoj bici.

Najve�i broj zarobljenika nalazio se na teritoriji Ukrajine. Njihov centar je bio kijevski zarobljeni�ki logor u Darnici. Sem Kijevske, na desetine hiljada zarobljenika Srba i ostalih Slovena nalazilo se i u Odeskoj, Harkovskoj, Jekaterinoslavskoj guberniji. �elju ovih zarobljenika da se bore na strani srpske vojske, ruska vlada je prihvatila. U sporazumu sa srpskom vladom u leto 1915. godine otpo�elo je organizovano prebacivanje dobrovoljaca iz Ukrajine, Dunavom u Srbiju. Do kraja avgusta 1915. godine u Srbiju je preba�eno oko 3.500 dobrovoljaca. Stupanje Bugarske u rat na strani Centralnih sila, oktobra 1915, me�utim, onemogu�ilo je dalje prebacivanje dobrovoljaca u Srbiju. U jesen 1915. godine, pod pritiskom vojske centralnih sila, otpo�elo je povla�enje srpske vojske i naroda prema Jadranskom moru.

Okupljanje dobrovoljaca u Ukrajini, koji su u ovakvim okolnostima jo� odlu�nije �eleli da ratuju u sastavu srpske vojske, nastavljeno je uprkos prekinutim vezama ruske sa srpskom komandom. Centar okupljanja postala je Odesa. Ove su na organizovanom okupljanju dobrovoljaca najva�niju ulogu imali srpski konzul Marko Cemovi� i predstavnik srpske vlade Milan �ainovi�. U Odesi je novembra 1915. godine formiran Srpski dobrovolja�ki odred, koji je po�etkom 1916. godine imao oko hiljadu vojnika i oficira.

Prihvataju�i zahtev srpske vlade da se od dobrovoljaca u Rusiji formiraju dobrovolja�ke jedinice, ruska vrhovna komanda je u saglasnosti sa carem Nikolom II dozvolila Srbima, a uz njih i ostalim Jugoslovenima koji su se nalazili u zarobljeni�kim logorima u Rusiji, da se sabiraju u vojni�kim komandama, pod rukovodstvom oficira srpske vojske, kao njen sastavni deo.

Prva srpska dobrovolja�ka divizija formirana je 16. aprila 1916. godine u Odesi. U njenom sastavu se nalazilo blizu 10.000 dobrovoljaca, a komandant je postao pukovnik Stevan Had�i�. Tokom maja 1916. godine srpske dobrovoljce u Odesi posetio je Nikola Pa�i�, predsednik vlade Kraljevine Srbije.

Odlukom Ruske vrhovne komande, Prva srpska dobrovolja�ka divizija je uklju�ena u sastav 47. ruskog korpusa i upu�ena na front u Dobrud�u. Tada je u sastavu ove divizije bilo blizu 20.000 dobrovoljaca. U sadejstvu sa ruskim i rumunskim trupama u borbama protiv bugarskih, turskih i nema�kih jedinica koje su trajale od 24. avgusta do 16. oktobra 1916. godine, polovina sastava bila je izba�ena iz stroja. Njih preko 2.000 su izgubili �ivot ili su nestali. Oktobra 1916. godine divizija je povu�ena u pozadinu.

Uprkos velikim gubicima, priliv dobrovoljaca omogu�io je formiranje i Druge srpske dobrovolja�ke divizije u Odesi, u �ijem se sastavu na�lo preko 11.000 dobrovoljaca. U jesen 1916. godine formiran je Srpski dobrovolja�ki korpus, �iji je komandant bio general Mihailo �ivkovi�. Uo�i Februarske revolucije 1917. godine, u njegovom sastavu nalazilo se oko 40.000 dobrovoljaca.

�tab korpusa se nalazio u Odesi; �tab Prve divizije u Voznesensku, a Druge divizije u Aleksandrovsku.

U Odesi je 17. aprila 1917. godine pokrenut list "Slovenski jug", koji je izlazio do 1918. godine. U listu je izlo�en program, koji se zalagao za stvaranje jedinstvene dr�ave Ju�nih Slovena, uz "posedovanje celokupne teritorije koju su Ju�ni Sloveni naseljavali od drevnih vremena".

U uslvoima rastu�eg revolucionarnog raspolo�enja, me�u dobrovoljcima u okvirima Srpskog dobrovolja�kog korpusa po�ele su da se �ire revolucionarne ideje. Revolucionarni pokret postao je masovan posle Februarske revolucije 1917. godine.

Krajem marta 1917. godine, iz redova ni�ih oficira, potekla je inicijativa za stvaranje vojni�kih sovjeta u okvirima Dobrovolja�kog korpusa. Inicijativu su podr�ali i podsticali revolucionarni sovjeti ukrajinskog stanovni�tva na podru�ju izme�u Odese i Voznesenska, gde su bile stacionirane jedinice Srpskog dobrovolja�kog korpusa.

Komanda Dobrovolja�kog korpusa poku�ala je da spre�i prodor revolucionarnih ideja me�u dobrovoljcima. U tom smislu general �ivkovi� je, naredbom od 18. aprila 1917. godine, uveo �etne, pukovske i divizijske savete, kao i Korpusni zbor, sa namerom da preko njih uti�e na politi�ko raspolo�enje u jedinicama, ali je postigao slabe rezultate.

Na zboru revolucionarno opredeljenih dobrovoljaca u Odesi kao ideal proklamovana je federativna Jugoslavija. Istaknuto je da "Ruska revolucija i pobeda ruske demokratije zna�e novu eru u istoriji �ove�anstva i prema tome ruska revolucija nem o�e ostati samo ruska".

Izraz raspolo�enja revolucionarnog demokratskog pokreta me�u dobrovoljcima bilo je formiranje Jugoslovenskog revolucionarnog saveza u Kijevu u leto 1917. godine. Organizacije Saveza su stvarane me�u jugoslovenskim dobrovoljcima �irom Ukrajine.

Dobrovolja�ki korpus su po�ele da napu�taju pristalice revolucionarnog pokreta. Do�lo je do osipanja njegovog sastava. U leto 1917. godine Dobrovolja�ki korpus je, u odnosu na stanje pre Februarske revolucije, bio je prepolovljen. U njemu je bilo oko 20.000 dobrovoljaca.

U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine dobrovoljci su aktivno u�estvovali u borbama u jedinicama Crvene armije. Za njihovo organizovano nastupanje bila je odgovorna Jugoslovenska komunisti�ka grupa. Krajem 1917. godine u Ukrajini je otpo�elo organizovanje jugoslovenskih odreda Crvene garde. Njihovi organizatori su bili: Danilo Srdi�, Maksim �anak, Borivoje Agatonovi�, Aleksa Dundi�, Nikola Kova�evi�, Nikola Grulovi� i drugi. Masovno uklju�ivanje dobrovoljaca u Socijalisti�ku revoluciju uslovilo je organizovanje Jugoslovenskog komunisti�kog puka.

Krajem leta 1917. godine Prva srpska dobrovolja�ka divizija je ponovo upu�ena na front u Dobrud�u, ali je zbog nezadovoljstva vojske ubrzo povu�ena. Druga, sa delom Prve divizije, preko Arhangelska upu�ena je na Solunski front, gde je stigla decembra 1917. godine. Deo dobrovoljaca ostao je u Rusiji, gde ih je zateklo izbijanje Oktobarske revolucije. Oni su preko Sibira upu�eni u Dajren na Daleki Istok, odakle su britanskim brodovima preba�eni na Solunski front, gde su stigli februara 1918. godine. Na taj na�in, na ovom frontu se na�lo oko 12.500 jugoslovenskih dobrovoljaca iz Rusije. Oni su u sastavu savezni�kih jedinica �estvovali u proboju Solunskog fronta i osloba�anju domovine 1918. godine.

Me�u ukrajinskim partizanima

Pod udarima nacisti�kih agresora, Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala aprila 1941. godine i bila je podeljena. Hortijevska Ma�arska okupirala je Ba�ku i Baranju i uspostavila svoju vlast u njima. Srpski narod se nije mirio sa gubitkom slobode i uklju�io se u op�tenarodni ustanak. Mnogi su zato ubijani, progonjeni, zatvarani. Sem toga, ma�arski okupator je mobilisao ili odvodio na prinudni rad srpsko stanovni�tvo iz Ba�ke i Baranje.

Hortijeva armija se uklju�ila, zajedno sa nema�kim i jedinicama iz zemalja nacisti�kog blok, u napad na Sovjetski Savez. Tako su se i prinudno mobilisani Srbi na�li na Isto�nom frontu. Krajem 1942. godine u blizini fronta u Ukrajini dovedeni su na prinudni rad politi�ki zatvorenici iz ma�arskih zatvora. U prole�e 1943. godine na front su dovedeni i "munka�i", Srbi koji su mobilisani na prinudni rad. Na taj na�in, po raznim osnovama, na Isto�nom frontu u Ukrajini na�li su se mnogi Srbi. Svima je bilo zajedni�ko da su protiv svoje volje dovedeni na ukrajinsku zemlju da ratuju ili rade za fa�isti�ku vojnu silu. Ovom treba dodati da je veliki broj njih pripadao revolucionarnom pokretu ili bio pod njegovim uticajem.

U to vreme ukrajinski narod je vodio oslobodila�ku borbu protiv fa�isti�kih agresora. Na prostoru Ukrajine dejstvovale su partizanske jedinice. Po�etkom 1943. godine Srbi koji su se na�li na tlu Ukrajine povezuju se sa partizanskim jedinicama. Me�u vi�e jedinica posebno treba ista�i partizansku diviziju "Nikolaj ��ors" u oblasti �itomira, kao i odred "Staljin" iz Tarnopoljskog kraja. Veliki broj Srba se na�ao u ukrajinskoj partizanskoj brigadi "Bo�enko". Ova jedinica je bila karakteristi�na po stalnom menjanju formacije, zavisno od odre�ene borbene situacije. Za razliku od teritorijalnih partizanskih odreda, ova brigada je bila operativna jedinica, veoma pokretljiva. U odre�enim prilikama delovala je i u okviru operativnih planova regularnih vojnih formacija. Srbi su se borili i u sastavu odreda "Suvorov" u mo�varama Polesja i Ukrajine, kao i odredima "Bu�oni", "Molotov", "Frunze", "�erni�evski" itd.

Kada je 1943. godine po�elo nastupanje Crvene armije i potiskivanje nacisti�kih vojnih snaga prema zapadnim granicama SSSR-a, i kad su uspostavljene veze sa ukrajinskim partizanima stvaraju se Zdru�eni odredi, kojima pristupaju i partizanske formacije u kojima su se borili Srbi iz Ba�ke i Baranje. Kada su oslobo�eni zapadni delovi SSSR-a, Ukrajina i Belorusija, rasformirani su partizanski odredi i uklju�eni u redove Crvene armije. Srbi i ostali Jugosloveni su preba�eni u antifa�isti�ki logor u Krasnogorsku. Odande su upu�eni u jugoslovenske jedinice koje su bile u formiranju.

Polovinom decembra 1943. godine u gradu Kolomnu je formirana Prva jugoslovenska brigada. Na putu za domovinu, brigada je jedno vreme dejstvovala u sastavu Drugog ukrajinskog fronta. Posle izdvajanja iz njegovog sastava, Prva brigada je 21. septembra 1944. krenula za Turn Severin, da bi se 6. oktobra 1944. godine prebacila u domovinu. Ovde je stavljena pod komandu 14. korpusa Narodnooslobodila�ke vojske Jugoslavije. U sastavu ovog korpusa nastavila je borbeni put za oslobo�enje Jugoslavije od fa�isti�kog okupatora.

Posle formacijskog popunjavanja Prve jugoslovenske brigade, ostatak boraca uklju�en je u Drugu jugoslovensku brigadu, koja je decembra 1944. godine preba�ena u Pan�evo. Uklju�ena je u VI li�ku diviziju i u njenom sastavu se borila do kraja rata.

Druga tenkovska jugoslovenska brigada je formirana 8. marta 1945. godine. Po�to je dobila nove tenkove, krenula je u domovinu. U�estvovala je u proboju Sremskog fronta i osloba�anju Jugoslavije.

U�e��e Srba u partizanskom ratu u sastavu ukrajinskih jedinica doprinelo je zbli�avanju dva bratska slovenska naroda, koji su se u najve�oj svetskoj ratnoj kataklizmi na�li rame uz rame u redovima antifa�isti�kih snaga, koje su pobedile nacisti�ke agresore.

// Projekat Rastko / Antropologija i etnologija //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomo� ]